AUTORSKI TEKST:
IMUNITET
Iun 2015 •
Imunitet je sposobnost organizma da se odbrani od ataka agresivnih faktora spolja bilo da je reč o infektivnim ili toksičnim faktorima.
Infektivni agensi su u savremenoj medicini donekle savladani, mada se pojavljuju, nove forme, posebno virusa, koji su u poziciji ugrožavanja zdravlja masovnih razmera odnosno izazivanja epidemija.
Druga grupa, odnosno toksični agensi su sve agresivniji I zastupljeniji u procesu ugrožavanja zdravlja od individualnog do masovnog takodje epidemijskih razmera.(hemijski, radijacija,pesticidi, klimatske promene itd).
Imunitet može biti dvokomponentni. Nespecifični ili opšti ili specifični. Nespecifični podrazumeva opštu otpornost na agresiju vise faktora različite antigenske strukture. Specifični medjutim podrazumeva stvaranje otpornosti na atak konkretnog uzročnika za konkretnu bolest,
Specifični imunitet prema načinu stvaranja može biti prirodni ili veštački a oba mogu biti aktivni I pasivni.
Prirodni imunitet pasivne forme je imunitet novorodjenčeta prenet majčinim mlekom a aktivni nastaje ostvarenim kontaktom sa agensom koji nije uzrokovao bolest ali je podstakao produkciju antitela I otpornosti ponekad doživotnu. Primer za takvu vrstu imuniteta je kontakt sa bacilom tbc. U porodicama gde je bilo obolelih nisus vi oboleli ali su svi bili u kontaktu. Klinički neoboleli su stekli prirodan imunitet.
Artificijalni ili veštački imunitet se takodje stvara aktivnim I pasivnim putem. Pasivna imunizacija artificijalnim putem stiče se unosom antitela ili T ćelija iz jednog bića u drugo. Takav imunitet kraće traje I daje se onda kada je vreme za sticanje aktivnog artificijalnog imuniteta prekratko.
Artificijalni aktivni imunitet je dugotrajniji I nekad traje čitav život a nastaje aplikacijom antigena (mrtvog virusa ili živog sa oslabljenom virulencijom).
Danas u sistemu savremene zdravstvene zaštite se prave vakcinalni kalendari koji podrazumevaju aktivnu imunizaciju za mnoge bolesti odmah po rodjenju deteta.
Savrenmene dileme oko poštovanja vakcinalnog kalendara odnosno vakcinisati dete ili ne,vidljiva kod roditelja uslovljenajeprocenom koristi I eventualnih šteta od aktivne imunizacije dece od nekih bolesti. To je svakako legitimno I u interesu je I populacije u celini da se pomenute dileme razreše.
Ipak aktivna imunizacija je veliki napredak savremene medicine I Ima veliki značaj u borbi sa mnogim infektivnim bolestima.
Mnogo veće pitanje, za medicine pa I imunologiju, za sad bez pravog odgovora, je borba protov nekih nezaraznih bolesti, takodje epidemijske rasprostranjenosti (maligne bolesti).
U budućnosti, nadamo se skorašnjoj, u borbi sa malignim bolestima osnovni akcenat će najverovatnije biti u imunologiji. Možda prestoji, nekom perioda agresivnog lečenja, sa ciljem uništenja malignih ćelija, period kada će se aktivnom imunizacijom podstaći organizam da sa svojom odpornošću suprostavi ataku malignih bolesti.
U svakom slučaju stvaranje imuniteta opšteg ili specifičnog na zaraznu ili nezaraznu bolest je dobra osnova za borbu sa mnogim bolestima današnjice.
Dr Sci med. Emilija Grujić
Internista – kardiolog
Specijalistička internistička ordinacija
„Ambulanta Grujić“
Novi Banovci, Banovci Dunav, Lamela B1, lokal 7
Tel. + 381 22 340 100
+ 381 22 340 594
E-mail: office@group-international.net
REVOLUCIONARNO:
Ova terapija leči rak u završnom stadijumu?!
Analiza: Kombinovana terapija - podstiče sopstvene odbrambene mehanizme u borbi protiv ćelija raka - je pokazala impresivne rezultate u terminalnim stadijumima pacijenata obolelih od melanoma.
Imunoterapija je najveći razvoj u lečenju raka u prethodnim godinama, koji počinje da preovlađuje u vreme kada su mnoga istraživanja o lekovima za kancer došla do ćorsokaka. Sve više konvencionalnih lekova za hemoterapij imaju vrlo male efekte, oni daju ljudima sa uznapredovalom bolešću svega nekoliko meseci ili samo nekoliko nedelja života više.
Naučnici radeći na imunoterapiji su stvari postavili u sasvim drugačijem smeru, izazivajući vlastiti odbranbeni sistem da se izbori sa kancerom. Ovome se teži već duže vreme. Koncept datira već iz 1970-ih ali decenijama velike farmaceutske kompanije pokazuj malo interesovanja za to. Ostali lekovi su se pokazali kao mnogo profitablniji. Ali, sada postoji pravi dokaz da imunoterapija ponekad može da zaustavi rak u terminalnim fazama i sada se velike farmaceutske kuće pridružuju ovom trendu.
U Chicagu, na godišnjem sastanku Američkog društva za kliničku onkologiju (ASCO), gde su u prošlosti predstavljeni mnogobrojni obećavajući lekovi za kancer – koji nisu uvek ispunjavali visoka očekivanja na duže staze – stručnjaci sada tamo govore da su spektakularni rezultati istraživanja koja uključuju kombinaciju dva nova imunoterapijska leka za melanom (rak kože).
Polovina pacijenata u britanskom istraživanju, koja su smatrana smrtno bolesnim i sa malo preostalog vremena, su reagovala na ipilimumab, lek licenciran pre četiri godine, u kombinaciji sa novim još uvek nelicenciranim lekom - nivolumab. Samostalno, ipilimumab ima dejstvo kod petine pacijenata. Kombinacija ova dva leka smanjila je tumore kod 58% bolesnika. Postoji nada da oni mogu potpuno nestati. Rezultati istraživanja 945 pacijenata, koje je vodila bolnica Royal Marsden u Londonu, su objavljeni u časopisu New England Journal of Medicine da bi se podudarali sa prezentacijom konferencije.
I ipilimumab, koji se prodaje pod nazivom Yervoy i nivolumab razvila je američka firma Medarex koja se bavi biotehnologijom, sa sedištem u New Jerseyu, koju su osnovali nekolicina imunologa medicinske škole u Dartmouth. Njihova vera u imunoterapiju za lečenje kancera je bogato nagrađena 2009, kada je njihovu malu kompaniju kupilo farmaceutski gigant Bristol-Myers Squibb. Sldeće godine, Bristol-Myers Squibb najavili su prve velike rezultate istraživanja ipilimumab. Od tada se za učešće u ovom istraživanju utrkuju mnoge kompanije.
Ushićenje zbog novih lekova protiv kancera je opasna stvar. Bilo je i ranije brojnih lekova za melanom koji su dočekani kao čudotvorni. Ovi "ciljani lekovi", BRAF inhibitori, su učinili da tumori nestanu u potpunosti. Vladalo je oduševljenje na konferencijama o kanceru. Ali, u roku od nekoliko meseci, bolest se vratila.
Ali, entuzijazam oko imunoterapije može imati bolje izglede, jer je ovo potpuno novi način pristupu lečenja kancera. Naučnici su dugo razmišljali o nemogućnosti odbrambenog imunog sistema da napadne ćelije raka na isti način na koji se bori sa virusom prehlade. Oni su otkrili da rak - baš kao i virus humane imunodeficijencije (HIV) koji uzrokuje SIDA-u, može da se sakrije od T-ćelija koje traže i uništavaju strane agense. Istraživački centar za kancer Ujedinjenog Kraljevstva, koja je finansiralo neka od istraživanja, kaže da su ćelije raka razvile neku vrstu "tajnog dogovora", koje ubede T-ćelije da ih ne napadnu.
Godine 1992, japanski naučnici su otkrili molekul na T-ćelijama koji je bio deo ovog “tajnog dogovora”. Oni su ga nazvali "programirana smrt 1" ili PD1 i pokušali su da ih poremete. Novi lekovi su dugoročni rezultat. Oni očigledno deluju - bar za sada – kod uznapredovanog melanoma, koji ima visoku stopu smrtnosti. Za razliku od drugih lekova, oni uglavnom deluju i kod mnogih drugih vrsta kancera.
Kao i uvek, postoje problemi. Jedan od njih je i verovatnoća da će biti ozbiljnih nuspojava. Dr. Alan Worsley iz Istraživačkog centra za kancer Ujedinjenog Kraljevstva, kaže: "Ovo istraživanje govori da možemo zadati ozbiljan udarac uznapredovalom melanomu, kombinujući imunoterapijske tretmane. Zajedno ovi lekovi mogu da oslobode imuni sistem, blokirajući sposobnost raka da se sakrije od njega.
"Ali, kombinovanje ovih tretmana takođe i povećava verovatnoću potencijalnih ozbiljnih nuspojava. Prepoznavanje pacijenata koji bi imali najveću korist, je i ključ u borbi ptotiv ove bolesti. "
Mnogi pacijenti su isključeni iz istraživanja zbog nuspojava, koje su dovodile pacijenta do teškog stanja. "Vaš imuni sistem je napravljen tako da ne napada sopstvene ćelije", kaže Nell Barrie, iz Istraživačkog centra za kancer Ujedinjenog Kraljevstva. "Morate da pojačate imuni sistem iznad njegove normalne funkcije i tako pojačate osetljivost imunog sistema. To je, vrlo složeno. "
Drugo veliko pitanje bi bilo koliko dugo će lekovi držati rak u stanju mirovanja. Većina lekova za uznapredovale kancere je odlagala napredovanje bolesti, ali nisu ga i lečili. Imunoterapijski lekovi nisu korišćeni dovoljno dugo kako bi bili sigurni da li će imati veliki utiecaj na preživljavanje. Ali, ostaje velika nada da će imunoterapija moći da nauči imuni sistem da prepozna i uništi ćelije raka - i da će nastaviti to da radi tako da kancer zauvek nestane. I to je stvarno jako uzbudljiva ideja.
Ipilimumab je odobren od strane Nici u decembru 2012 (Nacionalni institut za zdravlje) za pacijenate sa uznapredovalim rakom kože, uprkos velikim troškovima od 75.000 £ za tretman od četiri doze, jer e Bristol-Myers Squibb složio da da prihvatljiv popust Ministarstvu Zdravlja. Nivolumab će verovatno dobiti licenca ovog leta, što će omogućiti pacijentima i van klinike Royal Marsden da ga dobiju, ukoliko slična prihvatljiva cena bude dogovorena sa ovom kompanijom.
Izvor (The Guardian):
Link: http://www.theguardian.com/science/2015/jun/01/immunotherapy-the-big-new-hope-for-cancer-treatment
KOMENTAR NA ČLANAK: Kao što se i može zaključiti iz članka, naučnici dolaze do dokaza da se JAČANJEM IMUNITETA postižu najbolji rezultati u lečenju najtežih oblika kancera. Varumin je i osmišljen da prvenstveno PODSTIČE IMUNITET (imuno - stimulator). Nakon primene Varumina primećeno je poboljšanje apetita, metabolizma i opšteg stanja organizma, narušenog usled hroničnih bolesti ili štetnih dejstava određenih vidova terapija (lekovi, terapija zračenjem, hemioterapija).Sve ovo ga čini idealnim dodatkom standarnoj terapiji akutnih i hroničnih bolesti i stanja koja se karakterišu PADOM IMUNITETA i lošim opštim stanjem organizma. Dvadesetgodisnje iskustvo sa Varuminom pokazuje da sa pojačanjem imuniteta zdrave ćelije i stopiranjem agresije maligne ćelije, ponekad i bez kombinacije sa oficijalnom antikancer terapijom, u značajnom broju slučajeva uspeva da zaustavi agresivni tok bolesti.
Ovih sedam stvari NIKAD ne radite nakon jela
Maj 2015 •
Mnogi od nas imaju neke navike koje praktikujemo posle obroka, ali stručnjaci nas upozoravaju da pušenje, jedenje voća, pijenje čaja, tuširanje i spavanje sa punim stomakom nisu zdravi.
Svetski stručnjaci sastavili su listu od sedam loših navika nakon jela:
1. Pušenje: Ova navika puno je štetnija nego što se misli, jer samo jedna cigareta nakon jela ima učinak kao da ste ih zapalili 10. Sistem probave deluje na celi organizam, a na kiseonik u krvi veže se i nikotin.
2. Jedenje voća: Voće se jako brzo vari, a ako se jede odmah posle obroka ono se toliko dugo zadržava u želucu da počinje da truli i oslobađa otrovne gasove koji, između ostalog, podstiču stvaranje celulita. Voće bi trebalo da se jede na prazan želudac ili dva sata pre i posle jela.
3. Pijenje čaja: Tein, glavni sastojak čaja veže se za gvožđe i otežava probavu što može da bude loše za anemične osobe. Oni bi trebalo da piju čaj najmanje sat vremena nakon jela.
4. Plivanje i tuširanje nakon jela: Voda podstiče i pojačava prokrvljenost u telu koja mu je potrebna, ali nakon obroka krv odlazi u želudac gde se odvija varenje, a ne na mesta poput ruku i nogu.
5. Popuštanje kaiša: Popuštanje rupica na kaišu nakon obilnog obroka može da dovede do spleta creva i zastoja u varenju.
6. Fizička aktivnost: Iako svi misle da je fizička aktivnost nakon obroka dobra, istina je ipak drugačija. Trening ometa sistem za varenje koji apsorbuje hranljive materije iz unesene hrane. Preporučuje se samo lagana šetnja.
7. Spavanje: Ležeći položaj nikako nije prirodan, a samim tim ni dobar za probavu, pa želudačni sokovi ne mogu da obave svoj posao. Ova navika može da izazove želudačne tegobe.
Korist za vaše telo pri svakodnevnom konzumiranju bademovog mleko sa medom
Maj 2015 •
Ne postoji ništa loše ako popijete šolju bademovog mleka pre spavanja, ali za maksimalni učinak dodajte kašiku meda u nju.
Ovo su samo neke od prednosti koje pruža redovna konzumacija meda i bademovog mleka:
1. Kvalitetniji san:
Velike količine šećera mogu vas držati budne i uznemirene, ali mala količina glukoze sigurno će pomoći vašem mozgu da snizi oreksin, neurotransmiter koji je odgovoran za održavanje budnosti vašeg tela.
2. Energija i koncentracija:
Pijte čašu bademovog mleko i 2 kašike meda ujutro kako bi održali svoju energiju na visokom nivou tokom dana.
Mlečni proizvodi su poznati po svom visokom sadržaju različitih vitamina i minerala , ali za badem je dokazano da sadrži dodatne hranljive materije , a med je prepun ugljenih hidrata
3. Usporite starenje:
Kada je reč o starenju , istraživači otkrivaju da med i bademovo mleko imaju pozitivan efekat na celokupno zdravlje , i ne samo na koži . U davna vremena ljudi su verovali da kombinacija bademovog mleka i meda je eliksir mladosti , i koristili su ga da neguje svoje telo .
4. Antibakterijska zaštita:
Kada se kombinuju zajedno , med i mleko od badema uništavaju Staphilococcus , zbog čega se veruje da imaju jake antibakterijska svojstva.
5. Varenje:
Popiti šolju bademovo mleko i meda može da ublaži zatvor, nadimanje i probleme sa crevima
6. Bolesti disajnih organa:
Bademovo mleko i med pomažu u lečenju gripa i kašlja . Po ih kombinujući dobijate moćan lek protiv gripa.
