Varumin® "Iz prirode, za život"

Kako nastaje rak?

Najvažnije što ste ikada pročitali o tretmanu malignog oboljenja.

Maligno oboljenje nastaje kada telo ne uspe da prepozna i uništi ćelije koje se nerazmnožavaju normalno. Zašto? Kod prosečnog čoveka svakodnevno se replicira oko 100,000,000 ćelija, što je broj koji sam po sebi podrazumeva da će se neke od njih replicirati sa greškom. Jedna od glavnih funkcija imuno-sistema jeste da otkrije i uništi takve ćelije, a ako u tome ne uspe, nastaje rak. To znači da je kancer pre svega bolest disfunkcije imuniteta. Da bi došlo do pojave zloćudnog tumora, moraju se desiti tri stvari:

1. Početak procesa predstavlja greška u replikaciji ćelije. Postoje brojni uzroci povećanja broja takvih grešaka, a najčešće su to hemikalije (karcinogeni), virusi, i, naravno – životno doba. Sa 10 godina većina ljudima jako malo grešaka pri reprodukciji ćelija, manje od 1.000 dnevno na ukupan broj od 100 miliona replikacija. Po nekim teorijama, do svoje 60. godine imamo bar 100.000 ćelija koje se ne razmnožavaju normalno. Kao posledica toga, rak se češće sreće kod šezdesetogodišnjaka nego kod deteta od deset godina.

2. Druga stvar koja mora da se desi jeste da imuno-sistem ne prepozna nenormalnu ćeliju kada se ona formira. Ako takva ćelija prođe neprimećeno i opet se podeli, onda često dolazi do trećeg koraka.

3. Imuno-sistem ne reaguje (ili bar ne reaguje idealno) i dozvoli da tumor nastavi da raste. U većini slučajeva organizam će savladati tumor tokom nekoliko dana/nedelja/meseci njegovog postojanja. Ali, tumor ponekad izbegne otkrivanje i raste dok ne postane toliko velik da sadrži na stotine miliona ćelija. Dešava se da taj proces traje i 10 godina, a tada je imuno-sistemu teško da organizuje efektnu odbranu protiv napadača.

Koncept konvencionalnog lečenja raka počiva na činjenici da tumor treba iseći, spaliti i otrovati da bi se ubile maligne, i pritom podržale zdrave ćelije. Metode izbora su operacija, hemoterapija i radijacija, i to je najbolje što savremena medicina može da ponudi. Međutim, zdravstvene institucije u svetu (naročito u Japanu) ovim standardnim metodama postepeno dodaju još jednu komponentu – dodatnu podršku imunološkom sistemu.

Nije dovoljno uzeti nož i iseći maligno tkivo, uništiti ga pomoću hemioterapije ili spaliti zračenjem. Time se ne uklanja uzrok raka, a to je disfunkcija imunog sistema koje je i dozvolila da dođe do razvitka malignog tkiva. Neophodno je preduzeti adekvatne korake da bi se pokrenula efektna i odgovarajuća reakcija imuniteta.

Uz konvencionalni tretman raka stopa povratka tumora toliko je visoka da je lekarima u Americi čak zabranjeno da koriste reč “izlečen”. Umesto toga, od njih se zahteva da koriste izraz “u remisiji“. To je zato što se zna da je gotovo sigurno da će se rak vratiti u sledećih 5 godina. Zašto? Zato što je, nakon operacije i hemoterapije i zračenja, isti onaj uzrok koji je doveo do stvaranja malignog tumora još uvek prisutan.

Vrste kancera

Telo čoveka se sastoji od milijardi ćelija. Ćelije se dele, i nakon određenog vremena ih zamenjuju nove ćelije. Da bi mogle rasti i širiti se, ćelije moraju razgraditi gusti međućelijski matrix i vezivno tkivo. U tu svrhu ćelije izlučuju posebnu vrstu enzima, koji se nazivaju matrix metaloproteinaze (MMP). Izlučivanje MMP-a je u zdravom telu tačno kontrolisano, čime se sprečava dugotrajno oštećenje kolagena.

Ponekad ćelije počinju nekontrolisano rasti, i deliti se čak i onda kada to nije neophodno. Vremenom se nakupljaju i stvaraju tumorsku masu. Postoje dve vrste tumora: dobroćudni i zlolućudni tumor.

Dobroćudni tumori ne prodiru u druge delove tela i u osnovi nisu opasni po život. Međutim, zbog svoje veličine, oni mogu prouzrokovati bolove i naštetiti normalnim telesnim funkcijama.

Za razliku od dobroćudnih tumora, zloćudni tumori se sastoje od ćelija, koje se agresivno i nekontrolisano množe.

Tumori se mogu pojaviti u različitim delovima tela i zahvatiti brojne organe.

Kancer dojke

Porast stope kancera dojke među ženama je postao alarmantan: 1990. godine ustanovljeno je 150.000 novih slučajeva. Procenjuje se da od ove opake bolesti svake godine umre 44.000 žena. Jedna od devet žena oboli od kancera dojke. Pažljivo i redovno samopregledanje i godišnji sistematski pregled koji posle pedesete godine života obavezno uključuje mamografiju (i pre, ako je reč o mlađoj ženi iz rizične grupe, to jest, onoj čija su mama, sestra ili baka imale kancer dojke) jesu kritični faktori u prevenciji ove vrste kancera. Ishrana, međutim, može takođe da ima i te kako važnu ulogu.

Kancer grlića materice

Američko društvo za borbu protiv kancera procenjuje da se u Sjedinjenim Državama svake godine javlja 13.500 novih slučajeva cervikainog kancera, od kojih se otprilike 6.000 završava smrću. Zahvaljujući Papa-testu, većina slučajeva biva otkrivena na vreme i prognoza je tada obično dobra. Međutim, pošto je preventiva još uvek najbolji lek, i ishrana može da predstavlja moćno oružje protiv ove vrste kancera

Kancer debelog creva

Kancer rektuma i debelog creva u Africi spada među retke bolesti. U Zapadnoj Evropi i Americi, međutim, ovaj oblik kancera je prerastao u pravu pošast. Prema podacima Američkog društva za borbu protiv raka, 1990. godine je u SAD ustanovljeno 155.000 novih slučajeva kancera debelog creva i rektuma, od kojih se nekih 61.000 završilo smrću obolelih. Mada je, kako se čini, u nekima od ovih slučajeva važna uloga naslednog faktora, njemu ipak može da se pripiše svega 8 od ukupnog broja slučajeva kancera svih oblika. Štaviše, mnogi stručnjaci veruju da bi glavni krivac mogao da bude način ishrane.

Kancer pluća

Sve je više slučajeva ove bolesti, naročito među ženama. Pušenje je odgovorno za većinu od 142.000 smrtnih slučajeva među obolelirna od kancera pluća svake godine, ali i ishrana takođe može da igra važnu ulogu.

Kancer pankreasa

Pankreas je žlezda koja je locirana iza želuca. Kancer pankreasa je vrlo čest među osobama zašlim u godine. Muškarci su nešto podložniji ovom obliku kancera nego žene. Pušenje i uživanje alkohola povećavaju izglede za dobijanje ove bolesti. Smatra se da i konzumiranje kafe predstavlja faktor rizika, kada je reč o kanceru pankreasa.

Kancer želuca

Pronalazak frižidera i poboljšane metode zaštite namirnica od bakterijske kontaminacije doprineli su znatnom opadanju stope pojave kancera želuca u dvadesetom veku. Ipak, još uvek se svake godine ustanovi novih 24.400 slučajeva ove bolesti, od kojih bi mnogi mogli da budu sprečeni primenom odgovarajuće ishrane.